Mnogi korisnici mašina za pranje sudova i veša često se pitaju kako je moguće da eko program traje i do četiri sata, a istovremeno troši manje električne energije od znatno kraćih ciklusa pranja.
Iako na prvi pogled deluje nelogično, stručnjaci objašnjavaju da dužina trajanja programa nije presudan faktor za potrošnju struje. Ključnu ulogu ima način rada grejača i temperatura vode tokom procesa pranja.
Mladen Josijević sa Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu za N1 navodi da između 80 i 90 odsto ukupne potrošnje električne energije kod mašina za pranje otpada upravo na zagrevanje vode.
„Od intenziteta rada grejača zavisi kolika će biti ukupna potrošnja. Dužina trajanja programa sama po sebi ne znači veću potrošnju energije“, objašnjava Josijević.
Grejač je najveći potrošač energije
Kod eko programa voda se zagreva sporije i na niže temperature nego kod standardnih ili brzih programa. Upravo zbog toga potrošnja električne energije ostaje manja, iako ciklus traje duže.
Stručnjaci navode da prosečan eko program za pranje sudova koristi temperaturu i do 20 stepeni nižu od standardnih programa.
Nasuprot tome, brzi programi zahtevaju brzo zagrevanje vode, zbog čega grejač radi punim kapacitetom i troši više energije u kraćem vremenskom periodu.
Manja potrošnja vode i niži računi
Pored manje potrošnje struje, eko programi troše i manje vode.
Prosečan eko ciklus kod mašina za pranje sudova koristi oko devet litara vode, dok standardni programi troše više, a intenzivni ciklusi još značajno više.
Prema procenama stručnjaka, korišćenjem eko programa moguće je ostvariti uštedu od oko 30 odsto u odnosu na klasične režime rada.
Jedan od razloga za efikasnost mašina za pranje sudova jeste sistem recirkulacije vode. Umesto stalnog dopunjavanja, ista voda se tokom ciklusa filtrira i ponovo koristi za pranje.
Poređenja radi, za ručno pranje iste količine sudova često je potrebno više od 100 litara vode, što je višestruko više od prosečne potrošnje moderne mašine za sudove.
Eko program nije za svaku situaciju
Iako donosi značajne uštede, eko program nije idealan za veoma zaprljane sudove, zagorele šerpe ili masne posude koje zahtevaju intenzivnije pranje.
Stručnjaci navode da su razlike u kvalitetu pranja uglavnom minimalne i teško primetne u svakodnevnoj upotrebi, ali da standardni i intenzivni programi ipak daju bolje rezultate kod tvrdokornih nečistoća.
Šta je sa mašinama za veš?
Sličan princip važi i kod mašina za pranje veša.
Najveći potrošač energije i dalje je zagrevanje vode, dok na ukupnu potrošnju značajno utiču temperatura pranja i brzina centrifuge.
Prema rečima stručnjaka, veća brzina centrifuge može smanjiti količinu vlage u vešu i do 30 odsto, čime se kasnije smanjuje i potrošnja energije tokom sušenja.
Kod kombinovanih mašina koje peru i suše veš potrošnja električne energije može biti višestruko veća upravo zbog procesa sušenja.
Stručnjaci zato preporučuju korišćenje nižih temperatura pranja, eko programa kada je to moguće i prirodno sušenje veša na vazduhu kako bi se ostvarile najveće uštede energije i vode.
