Hrvatska je Crnoj Gori uputila listu zahteva za koje smatra da bi trebalo da budu ispunjeni kako bi proces evropskih integracija mogao nesmetano da se nastavi. Reč je o više otvorenih bilateralnih pitanja koja Zagreb vidi kao važan uslov za dalji napredak Podgorice na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Među temama koje Hrvatska ističe nalaze se rešavanje pitanja nestalih osoba iz ratnog perioda, procesuiranje ratnih zločina, zaštita imovinskih prava hrvatskih državljana, kao i druga pitanja koja su godinama predmet razgovora dve države. Na listi su i pojedina pitanja vezana za kulturnu baštinu, razgraničenje na moru i status školskog broda „Jadran“.
Ova pitanja dospela su u fokus nakon što je Hrvatska ranije uskratila saglasnost za zatvaranje jednog od pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji. Time je još jednom potvrđeno da države članice mogu da uslove dalji tok pregovora rešavanjem otvorenih bilateralnih pitanja.
Iz Podgorice poručuju da ostaju opredeljeni za nastavak evropskih integracija i da su spremni da sva otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog i u skladu sa međunarodnim pravom. Crnogorske vlasti ističu da se razgovori sa Hrvatskom vode na više nivoa i da očekuju nastavak saradnje.
Iako je hrvatska lista zahteva izazvala pažnju u javnosti, analitičari ocenjuju da ovakve situacije nisu neuobičajene u procesu proširenja Evropske unije, gde svaka država članica ima mogućnost da iznese svoje uslove i stavove pre donošenja zajedničkih odluka.
Crna Gora i dalje važi za kandidata koji je najdalje odmakao u pregovorima o članstvu među državama Zapadnog Balkana, ali će dinamika daljeg procesa u značajnoj meri zavisiti od rešavanja otvorenih pitanja sa susedima i ispunjavanja preostalih evropskih kriterijuma.
