Amerikanci su potrošili više od 40 milijardi dolara na dodatne troškove benzina i dizela u odnosu na cene koje su plaćali u februaru 2026. godine, kada su se SAD pridružile Izraelu u napadu na Iran, pokazuje novo istraživanje.
Rat je odneo i ranio hiljade ljudi, uglavnom Iranaca, izazvao skok globalnih cena energenata i inflacije, te vratio Bliski istok u otvoreni ratni sukob.
„Troškovi rata protiv Irana, koji je počeo 28. februara 2026. godine, daleko prevazilaze rakete, bombe i raspoređivanje ljudstva i municije, što je do sada koštalo više od 29 milijardi dolara“, navodi se u najnovijem izveštaju Instituta Votson za međunarodne i javne poslove pri Univerzitetu Braun.
„Kako počinje letnja sezona putovanja, ovaj izveštaj, u saradnji sa Climate Solutions Labom, ukazuje na još jedan trošak – dodatne izdatke za gorivo koje potrošači plaćaju od početka rata, a koji premašuju 40 milijardi dolara, odnosno više od 300 dolara po domaćinstvu“, navodi se u studiji.
Dodaje se da su američko-izraelski rat protiv Irana i iranski odgovor izazvali ogromne ekonomske posledice po svetsku ekonomiju, uključujući rast cena goriva, hrane i robe široke potrošnje.
Studija ističe da je rat doveo do „dodatnog finansijskog opterećenja američkih potrošača zbog viših cena benzina i dizela nakon početka sukoba“.
Istraživači su naveli i na šta bi taj novac alternativno mogao biti potrošen.
Dodatni troškovi goriva u SAD od 28. februara mogli bi da finansiraju kompletan federalni Program ulaganja u mostove, pokrenut 2024. godine, kojim je predviđena popravka, obnova i modernizacija više od 10.200 mostova širom zemlje.
„Dodatni troškovi goriva premašuju procenjenu cenu potpune obnove američkog sistema kontrole vazdušnog saobraćaja, koja iznosi 31,5 milijardi dolara“, navodi se u istraživanju.
Prema podacima studije, dodatni troškovi su više nego dvostruko veći od 18,9 milijardi dolara izdvojenih za dva federalna programa za električna vozila i infrastrukturu za punjenje.
„U proseku, svako američko domaćinstvo platilo je više od 300 dolara dodatno za benzin i dizel od 28. februara 2026. godine nego što bi platilo da rata nije bilo. Više cene izazvane ovim sukobom povećavaju svakodnevne troškove života Amerikanaca. Ovi podaci pokazuju da energetski šokovi funkcionišu kao nevidljivi porez za domaćinstva, sa troškovima uporedivim sa velikim saveznim programima i politikama“, navodi se u izveštaju.
Energetski udar zbog rata
SAD su se 28. februara pridružile Izraelu u napadima na Iran, a u tim udarima brzo su ubijeni dugogodišnji vrhovni vođa Ali Hamnei, veliki deo iranskog vojnog vrha, kao i stotine civila.
Iran je potom uzvratio preuzimanjem kontrole nad Ormuskim moreuzom – uskim prolazom kroz koji prolazi petina svetske trgovine naftom – i raketnim i dron napadima na arapske monarhije Zaliva, saveznike SAD, čime je ozbiljno poljuljana reputacija stabilnosti ovih naftom bogatih država.
Ukupan broj poginulih u američko-izraelskom ratu protiv Irana procenjuje se na između 6.500 i 9.100 širom Bliskog istoka. Najviše žrtava zabeleženo je u Iranu, gde je u američkim i izraelskim napadima poginulo najmanje 3.468 ljudi, uključujući stotine žena i dece.
Iran je u velikoj meri blokirao pomorski saobraćaj kroz strateški važan Ormuski moreuz, što je uzdrmalo globalna tržišta i Teheranu dalo značajnu pregovaračku moć, dok su SAD odgovorile pomorskom blokadom iranskih luka.
U mirnodopskim uslovima kroz ovaj prolaz prolazi oko petine svetskih pošiljki nafte i tečnog prirodnog gasa, kao i drugih ključnih roba poput đubriva. Cena nafte od kraja februara uglavnom se zadržava na nivou od 100 dolara po barelu ili više.
Posle posredovanja Pakistana, primirje je stupilo na snagu 8. aprila. Iako pregovori u Islamabadu nisu uspeli, predsednik Donald Trump kasnije je produžio primirje na neodređeno vreme.
Od početka primirja Vašington i Teheran razmenjuju predloge u pokušaju da okončaju sukob.
Iran je u ponedeljak saopštio da je odgovorio na novi američki predlog za okončanje rata, dodajući da se diplomatski kontakti nastavljaju uprkos tvrdnjama iranskih medija da su zahtevi Vašingtona preterani.
Pošto su pregovori između Irana i SAD u zastoju, tenzije ostaju visoke i prete da ponovo gurnu Bliski istok u otvoreni rat i produže svetsku energetsku krizu izazvanu sukobom.
Ekonomisti uglavnom smatraju da je skok cena energenata direktna posledica naftnog šoka izazvanog ratom. I pored privremenog primirja početkom aprila i nastavka pregovora, troškovi energije ostali su visoki i prelili su se na cene robe široke potrošnje.
Cene goriva, hrane i osnovnih životnih namirnica rastu u trenutku kada su Amerikanci već frustrirani visokim troškovima života.
Pitanje životnog standarda moglo bi biti ključno na izborima 3. novembra, kada će birači odlučivati da li će Republikanska partija predsednika Trampa zadržati kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom SAD.
