BEOGRAD – Direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić izjavio je danas da smrt vođe meksičnog kartela Nemesija Rubena Oseguere Servantesa, poznatog kao „El Menčo“, znači da će taj kartel da se preorganizuje ili da će neki drugi kartel preuzeti liderstvo nad tim kartelom, i ocenio da pad El Menča neće značajno uticati na trgovini narkoticima u Evropi.
Pekić je za Tanjug rekao da je pad El Menča, vođe kartela „Halisko nova generacija“, dobar pomak u borbi države protiv takvih organizacija koje su kriminalne i koje donose veliko zlo ne samo drugim državama u okolini Meksika, nego i samim građnima Meksika.
„Pre dve godine je u Americi direktno od fentanila preminulo više od 120.000 ljudi. Ako uzmete posledice koje su se desile od fentanila, taj broj je verovatno još mnogo veći. Amerika jeste velika zemlja, ali to su katastrofalni podaci“, napomenuo je on.
Na pitanje šta pad El Menča znači za ravnotežu moći među kartelima i globalno tržište droge, Pekić je rekao da smrt El Menča znači unutrašnju borbu među kartelima, odnosno ko će sada preuzeti vođstvo, istakavši da tu postoji nepisano pravilo da „ko bude krvavije, on će i pobediti“.
Kada je reč o trgovini narkoticima, Pekić je ocenio da pad El Menča neće značiti mnogo zato što karteli sa svojim vezama uspevaju i dalje da se prilagode novonastaloj situaciji i nastave sa krijumčarenjem droge.
Odgovarajući na pitanje kakvi se potresi mogu očekivati u Evropi, Pekić je rekao da neće biti nekih katastrofalnih potresa unutar Evrope kada je reč o trgovini narkoticima, jer su to organizacije koje znaju u tišini da rade i da trpe poraze.
„Ne proizvodi se sva droga u Meksiku, Kine je zemlja koja ima najveću hemijsku industriju i samim tim su njeni proizvodi dostupni svuda u svetu. Onaj deo koji se uvozi će nastaviti, oni imaju proizvodnje svuda i na žalost bojim se da neće doći do nekih velikih promena“, dodao je on.
Govoreći o trgovini narkoticima na Balkanu, Pekić je istakao da su Srbija i ceo Balkan tradicionalno na centralnoj balkanskoj tranzitnoj ruti koja je korišćena za krijumčarenje migranata, marihuane iz područja Albanije, kokaina iz Južne Amerike.
Kako je naveo, dok je Avganistan bio zemlja sa najvećom svetskom proizvodnjom heroina taj heroin je putovao centralnom balkanskom rutom, ali nakon dolaska talibana na vlast koji su zabranili proizvodnju opijumskog maka što je dovelo do pada proizvodnje opijumskom maka za 74 odsto na svetskom nivou.
„Malo su se promenile rute oko krijumčarenja, preko 70 odsto kokaina se zapleni u lukama Španije, Holandije, Belgije. Bilo je nekoliko informacija da je u Crnom moru došlo do istovara veće količine kokaina koji su onda zemljanim putem prevezeni do Evrope“, izjavio je on.
Na pitanje u kom delu trgovine narkoticima države imaju najviše šanse da preseku taj lanac, Pekić je rekao da države imaju šanse da preseku taj lanac i u porizvodnji, preradi, transportu ali i distribuciji krajnjim korisnicima, u zavisnosti od organizacije države.
Srbija uspeva da radi zaplene i od krajnjih korisnika, i od onih koji prodaju, i od onih koji krijumčare i prevoze narkotike, istakao je on i dodao da u tom lancu najveću zaradu ima onaj koji prevozi narkotike.
