KARAKAS/BERN – Tokom prvih godina vlasti bivšeg predsednika Nikolasa Madura, Venecuela je u Švajcarsku prebacila zlato u vrednosti od približno 5,20 milijardi dolara (4,14 milijardi švajcarskih franaka), pokazuju najnoviji carinski podaci.
Iako su ove transakcije sprovođene radi podrške posrnuloj nacionalnoj ekonomiji, najnoviji politički potresi i sankcije doveli su do zamrzavanja imovine venecuelanskih zvaničnika u švajcarskim bankama.
Masovni izvoz i ekonomska podrška
Prema podacima koje je analizirao Rojters, Venecuela je u periodu od 2013. godine, kada je Maduro stupio na dužnost, do 2016. godine izvezla ukupno 113 metričkih tona zlata u Švajcarsku. Švajcarski javni servis SRF navodi da je zlato poticalo direktno iz rezervi Centralne banke Venecuele.
Glavni razlog za ove transporte bila je prodaja zlatnih rezervi kako bi se obezbedila neophodna strana valuta i podržala domaća ekonomija, koja se već tada suočavala sa dubokom krizom. Zlato je najverovatnije slato u Švajcarsku, jednu od vodećih svetskih destinacija za preradu plemenitih metala, gde je u jednoj od pet velikih rafinerija prerađivano, sertifikovano i potom plasirano na međunarodna tržišta.
Uticaj sankcija i prekid trgovine
Carinska dokumentacija ukazuje na nagli prekid ove saradnje 2017. godine. Nakon što je Evropska unija uvela sankcije usmerene protiv venecuelanskih zvaničnika zbog optužbi za kršenje ljudskih prava i podrivanje demokratskih procesa, izvoz zlata u Švajcarsku pao je na nulu. Iako Švajcarska nije uvela opštu zabranu uvoza plemenitih metala iz Venecuele, primena evropskih sankcija početkom 2018. godine faktički je zaustavila zvanične tokove zlata iz Karakasa ka Bernu.
Hapšenje Madura i zamrzavanje imovine
Ovi podaci pojavljuju se u trenutku velikih političkih previranja, nakon što su američke specijalne snage 3. januara u Karakasu uhapsile Nikolasa Madura. On je potom prebačen u Njujork, gde se suočava sa optužbama za trgovinu narkoticima i takozvani „narkoterorizam“.
Kao direktnu reakciju na novonastalu situaciju, švajcarske vlasti su u ponedeljak naredile hitno zamrzavanje imovine koja pripada Maduru i grupi od 36 njegovih bliskih saradnika. Iako zvanični Bern nije objavio precizne podatke o vrednosti zamrznutih sredstava niti o njihovom poreklu, finansijski krugovi spekulišu o mogućim vezama sa ranijim državnim transakcijama.
Za sada nije potvrđeno da li postoji direktna pravna ili finansijska veza između ranije prebačenih 113 tona državnog zlata i privatne imovine koja je trenutno zamrznuta u švajcarskom finansijskom sistemu. Ipak, istrage koje su u toku u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi mogle bi baciti novo svetlo na upravljanje venecuelanskim resursima tokom protekle decenije.
Indeksonline.rs
