Početak izgradnje deonice auto-puta od Mateševa do Andrijevice, vredne 600 miliona evra, planiran je za kraj godine, dok je završetak radova predviđen za pet godina. Na tender za ovaj posao stigle su četiri ponude – jedna kineske kompanije i tri konzorcijuma, među kojima su dva kineska i jedan tursko-azerbejdžanski.
Za izgradnju druge deonice auto-puta, koja predstavlja nastavak projekta Bar–Boljare, prijavile su se: China Communications Construction Company (CCCC), konzorcijumi Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation – Shandong Luqiao Group, Powerchina-Stecol, te tursko-azerbejdžanski konzorcijum Cengiz–Azvirt.
Ukupna vrednost posla je 600 miliona evra. Evropska komisija obezbeđuje 150 miliona u vidu granta, Crna Gora iz budžeta izdvaja 250 miliona, dok se preostalih 200 miliona finansira kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), sa kojom je Vlada potpisala sporazum tokom leta.
Među ponuđačima najveću pažnju izaziva državna kineska kompanija CCCC, koja se od 2020. nalazi na crnoj listi SAD zbog povezanosti sa kineskom vojskom. Do 2016. bila je i na crnoj listi Svetske banke zbog sumnji na korupciju u projektima na Filipinima.
CCCC je učestvovala u brojnim infrastrukturnim projektima na Balkanu i često bila u centru kritika zbog kašnjenja, loše izvedenih radova ili problematičnih finansijskih aranžmana. U Srbiji je gradila deonice auto-puta i železničke pruge, uključujući rekonstrukciju stanice u Novom Sadu, čija se nadstrešnica urušila 1. novembra 2024, usmrtivši 16 osoba. Kompanija je ranije dobijala projekte kroz direktne međudržavne dogovore, a među angažovanim podizvođačima nalazile su se firme čiji su vlasnici pod američkim sankcijama.
Kao matična kompanija CRBC, CCCC je bila glavni izvođač prve deonice crnogorskog auto-puta Bar–Boljare. Projekat je pratio niz kašnjenja i kritikovan je zbog netransparentnosti i visokog fiskalnog rizika, što je Crnoj Gori donelo dugoročne obaveze prema kineskoj Exim banci.
Drugi kineski ponuđač je konzorcijum Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation i Shandong Luqiao Group, koji u Crnoj Gori već izvodi radove – među njima i saobraćajnicu Budva–aerodrom Tivat, čija gradnja kasni više od pola godine. Takođe je angažovan na rekonstrukciji mosta Đurđevića Tara, projektu doniranom od Kine.
Shandong je u Srbiji dobijao višemilionske poslove bez tendera, a među podizvođačima su bile i firme čiji su vlasnici pod sankcijama SAD. Projekti ovog konzorcijuma često su kasnili, a detalji ugovora neretko bili nedostupni javnosti, kao u slučaju auto-puta Banja Luka–Prijedor u BiH.
Treći kineski ponuđač, Powerchina, aktivan je širom Balkana kroz različite filijale i projekte, uključujući gradnju mosta Počitelj u BiH, koji je nakon kašnjenja od godinu i po stavljen na crnu listu Autocesta FBiH zbog kršenja ugovora. Kompanija je u Srbiji uključena u izgradnju beogradskog metroa, gde su detalji ugovora proglašeni poslovnom tajnom.
Iako u Crnoj Gori još nema potpisane infrastrukturne ugovore, ova državna kompanija se više puta sastajala sa domaćim zvaničnicima.
Četvrti ponuđač je konzorcijum Cengiz–Azvirt. Turski Cengiz Holding jedan je od najvećih infrastrukturnih izvođača u regionu, ali je više puta bio predmet istraživanja međunarodnih organizacija zbog povezanosti sa ofšor firmama i optužbi na račun pogodovanja pri dodeli poslova.
U BiH je učestvovao u projektima na Koridoru 5C, gde je 2014. došlo do rušenja potpornog zida na deonici koja još nije bila otvorena. U regionu je realizovao projekte u Hrvatskoj i Sloveniji, a u Crnoj Gori posluje putem lokalno registrovane firme.
Partner Azvirt iz Azerbejdžana učestvovao je u više projekata u Srbiji i BiH, od kojih su neki bili suspendovani zbog probijenih rokova ili potrošenih sredstava.
Crnogorska Vlada očekuje da tender definiše izvođača do kraja godine, nakon čega bi počeli radovi na jednoj od najzahtevnijih deonica budućeg auto-puta.ž
Indeksonline.rs
