Tokom trudnoće, redovni medicinski pregledi su veoma važni zbog praćenja zdravlja i razvoja kako buduće majke, tako i deteta. Ovi pregledi, koji uključuju ginekološke i ultrazvučne pretrage, pružaju lekarima informacije o stanju trudnoće, omogućavajući rano otkrivanje eventualnih komplikacija i pomažu im da prate stanje kako bi sve moglo da protekne što sigurnije.
Pregledi koje je potrebno obaviti tokom prvog tromesečja
Kada se pojave prvi znaci trudnoće i prvi simptomi počnu da se manifestuju oko šeste nedelje trudnoće, odlazak kod ginekologa je prva stvar koju bi trebalo uraditi. Naredna stvar koju lekari savetuju je prenatalni skrining testovi koji se rade u prvom tromesečju su ultrazvuk fetusa i analiza majčine krvi.
Ova kombinacija skrininga pomaže lekarima u proceni rizika od potencijalnih urođenih mana kod fetusa. Oni se mogu koristiti samostalno ili u kombinaciji sa drugim metodama.
Skrining u prvom tromesečju obuhvata:
- Nuhalnu translucencu fetusa, što podrazumeva analizu tečnosti ili zadebljanja na zadnjem delu fetusovog vrata.
- Ultrazvučnu procenu prisustva nazalne kosti fetusa između 11. i 13. nedelje trudnoće. Nedostatak ove kosti može ukazivati na određene hromozomske abnormalnosti, poput Daunovog sindroma.
- Testiranje majčine krvi za određivanje dva proteina:
- Protein plazme povezan sa trudnoćom, koji proizvodi placenta u ranim fazama trudnoće. Nepravilni nivoi ovog proteina povezani su sa većim rizikom od hromozomskih problema.
- Humani horionski gonadotropin, hormon koji takođe proizvodi placenta. Abnormalni nivoi ovog hormona takođe mogu ukazivati na potencijalne hromozomske abnormalnosti.
Kombinovanjem rezultata ultrazvuka za nuhalnu translucenciju i testova krvi majke u prvom tromesečju, može se preciznije proceniti rizik od urođenih defekata. Ako rezultati ovih skrining testova u prvom tromesečju pokažu nepravilnosti, obično se preporučuje genetsko savetovanje. Dodatna ispitivanja, kao što su uzimanje uzorka horionskih resica, amniocenteza, analiza fetalne DNK bez ćelija ili dodatni ultrazvuk, kako bi se postavila tačna dijagnoza.
Skrining testovi tokom drugog tromesečja trudnoće
U drugom tromesečju trudnoće, sprovode se skrining testovi koji se nazivaju višestruki markeri. Ovi testovi krvi pružaju informacije o mogućem riziku od genetskih stanja ili urođenih defekata kod nerođene bebe. Obično se uzorkuje majčina krv između 15. i 20. nedelje trudnoće (najbolje je između 16. i 18. nedelje). Višestruki markeri obuhvataju:
AFP skrining, takođe poznat kao AFP u serumu majke, ovaj test meri nivo AFP u majčinoj krvi tokom trudnoće. AFP je protein koji fetalna jetra normalno proizvodi i prisutan je u amnionskoj tečnosti oko fetusa. Prelazi kroz posteljicu i ulazi u majčinu krv. Abnormalni AFP nivoi mogu ukazivati na:
- Pogrešno izračunat datum porođaja, jer se nivo AFP menja tokom trudnoće
- Defekte trbušnog zida fetusa
- Daunov sindrom ili druge hromozomske abnormalnosti
- Otvorene defekte neuralne cevi, poput spina bifida
- Višeplodne trudnoće (više fetusa proizvodi AFP)
- Estriol, hormon proizveden od strane posteljice. Može se meriti u majčinoj krvi ili urinu kako bi se procenilo zdravlje fetusa.
- Inhibin – Hormon takođe proizveden od strane posteljice.
- Human horionski gonadotropin, još jedan hormon proizveden od strane posteljice.
Nenormalni rezultati AFP i drugih markera mogu ukazivati na potrebu za dodatnim testiranjem. Ultrazvuk se koristi za potvrdu prekretnica u trudnoći i za proveru defekata kičme i drugih delova tela fetusa. Precizna dijagnoza može zahtevati amniocentezu.
Skrining višestrukih markera nije dijagnostički i nije apsolutno tačan. Lažno pozitivni rezultati mogu ukazati na problem kada je fetus zapravo zdrav. Sa druge strane, lažno negativni rezultati ukazuju na normalnost kada fetus ima zdravstveni problem.
Kada se sprovedu skrining testovi u oba tromesečja, povećava se sposobnost otkrivanja abnormalnosti u poređenju sa korišćenjem samo jednog skrininga nezavisno. Većina slučajeva Daunovog sindroma može se otkriti kombinacijom skrininga u oba tromesečja.
Pregledi koji se obavljaju tokom trećeg tromesečja trudnoće
Tokom trećeg tromesečja trudnoće, sim standardnih pregleda kao što su merenje krvnog pritiska, analiza urina i ultrazvuk, veoma je važno obaviti CTG pregled za trudnice. CTG pregled pruža lekarima informacije o srčanim otkucajima bebe i kontrakcijama materice, omogućavajući im da pažljivo prate vitalne znake bebe.
Ovaj pregled se najčešće sprovodi posle 28. nedelje trudnoće i osigurava da svaki korak do porođaja bude praćen i pod nadzorom. Nakon porođaja, pažnja se ne prestaje – roditelji ulaze u fazu brige o svom novom članu porodice. Jedan od njih su vakcine za bebe, koje igraju važnu ulogu u zaštiti od ozbiljnih bolesti i podržavaju razvoj snažnog imunološkog sistema od najranijeg uzrasta.
Koliko često se radi ultrazvuk i zbog čega?
Ultrazvuk se radi tokom različitih faza trudnoće iz više razloga.
Tokom prvog tromesečja se radi:
- Kako bi se precizno utvrdio termin porođaja, što je najtačniji način za određivanje datuma.
- Identifikovao broj fetusa i struktura placente.
- Dijagnostikovala vanmaterične trudnoća ili potencijalni pobačaj.
- Ispitala materice i druge anatomske karakteristike karlice.
- Otkrile eventualne fetalne abnormalnosti, u određenim situacijama.
Srednji trimestar (18. do 20. nedelje):
- Potvrda termina porođaja (termin utvrđen u prvom tromesečju retko se menja).
- Utvrđivanje broja fetusa i procena stanja placente.
- Pružanje pomoći u prenatalnim testovima poput amniocenteze.
- Ispitivanje fetalne anatomije u cilju otkrivanja eventualnih abnormalnosti.
- Provera količine amnionske tečnosti.
- Analiza obrasca krvotoka fetusa.
- Praćenje ponašanja i aktivnosti fetusa.
- Merenje dužine grlića materice.
- Praćenje rasta fetusa.
Treći trimestar:
- Praćenje rasta fetusa.
- Provera nivoa amnionske tečnosti.
- Izvođenje testa biofizičkog profila.
- Određivanje položaja fetusa.
- Procena stanja placente.
Kako rani pregledi pomažu u ranoj detekciji potencijalnih rizika i komplikacija?
Rani pregledi tokom trudnoće su veoma važni za zdravlje i dobrobit majke i bebe. Ovi pregledi omogućavaju medicinskom osoblju da pažljivo prate razvoj deteta i rano identifikuju potencijalne rizike i komplikacije.
Rana detekcija omogućava brzu reakciju i adekvatno rešenje potencijalnih zdravstvenih izazova, često sprečavajući da se manji problemi razviju u ozbiljnije stanje. Redovni pregledi takođe pružaju roditeljima priliku da postave pitanja, dobiju savete i informacije o pravilnom razvoju njihovog deteta.