Usred rastuće energetske krize izazvane sukobima u Persijskom zalivu i poremećajima na svetskom tržištu nafte, Japan i Južna Koreja ponovo se okreću ruskim energentima, uprkos dosadašnjim sankcijama i političkim tenzijama sa Moskvom.
Japanska petrohemijska kompanija „Idemicu“ kupila je kontingent ruske sirove nafte, dok je nekoliko dana ranije i kompanija „Taijo“ nabavila energente sa Sahalina. Kako navode mediji, uvoz je odobrila japanska državna Agencija za prirodne resurse i energiju kako bi se stabilizovalo domaće tržište derivata.
Istovremeno, Južna Koreja je krajem marta prvi put posle skoro četiri godine ponovo uvezla ruske naftne prerađevine. Reč je o 27.000 metričkih tona proizvoda namenjenih petrohemijskoj industriji, a među uvoznicima se našla i kompanija iz sastava poslovne grupe „LG“.
ENERGETSKA KRIZA MENJA PRAVILA
Do zaokreta dolazi nakon što su Sjedinjene Američke Države privremeno ublažile deo sankcija na ruske energente kako bi stabilizovale globalno tržište i sprečile dodatni rast cena nafte.
Biznismen Toplica Spasojević ocenio je da ovakav razvoj događaja pokazuje da „biznis ne poznaje granice“.
„Japan i Južna Koreja potpuno zavise od uvoza energenata. Kako je snabdevanje iz zalivskih zemalja otežano, morale su da pronađu alternativne izvore“, rekao je Spasojević.
On dodaje da dodatni problem predstavlja situacija u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi više od 20 odsto svetske nafte, što dodatno utiče na rast cena energenata.
„SANKCIJE IMAJU GRANICE“
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da aktuelna situacija pokazuje ograničenja politike sankcija.
„Kada su ugroženi energetski i ekonomski interesi velikih saveznika, države pronalaze način da obezbede stabilno snabdevanje“, rekao je Atanacković.
On ocenjuje da energetska stabilnost postaje važnija od političkih poruka i da rigidna politika prema Rusiji ne daje očekivane rezultate.
