Bivši pripadnik austrijske obaveštajne službe Egisto Ot proglašen je krivim za špijunažu u korist Rusije u procesu koji je izazvao veliku pažnju evropske javnosti i otvorio nova pitanja o ruskim obaveštajnim aktivnostima u Austriji.
Sud u Beču osudio je 63-godišnjeg Ota na četiri godine i jedan mesec zatvora zbog prosleđivanja poverljivih informacija ruskim obaveštajnim strukturama i Janu Marsaleku, bivšem rukovodiocu nemačke kompanije Wirecard, koji se nalazi u bekstvu. Njegova odbrana najavila je žalbu na presudu.
Pored optužbi za špijunažu, Ot je proglašen krivim i za zloupotrebu službenog položaja, podmićivanje, tešku prevaru i kršenje poverenja.
Prema navodima tužilaštva, on je između 2015. i 2020. godine prikupljao poverljive državne informacije i lične podatke iz austrijskih policijskih baza, koje je zatim prosleđivao Marsaleku i ruskim obaveštajnim predstavnicima, navodno u zamenu za novac.
Istraga je pokazala da je Marsalek, koji je austrijski državljanin, nakon bekstva iz Nemačke 2020. godine preko Austrije stigao do Moskve, gde se, prema procenama istražitelja, i dalje nalazi.
Nemačke vlasti ga traže zbog optužbi za prevaru i proneveru u vezi sa finansijskim skandalom kompanije Wirecard, dok se istovremeno dovodi u vezu sa ruskim obaveštajnim strukturama. Protiv njega je raspisana i Interpolova crvena poternica.
Tužilaštvo je tokom procesa navelo da je Marsalek od Ota tražio da pribavi laptop sa tajnim bezbednosnim sistemom koji države Evropske unije koriste za zaštićenu elektronsku komunikaciju, a za koji se sumnja da je kasnije završio u rukama ruske obaveštajne službe.
Ot je osuđen i zbog prenosa podataka sa službenih telefona visokih funkcionera austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Telefoni su, prema navodima sa suđenja, izgubljeni tokom vožnje brodom na Dunavu, nakon čega je Ot navodno kopirao njihov sadržaj i prosledio ga Marsaleku i ruskim kontaktima.
Tužilaštvo je ocenilo da motivi bivšeg obaveštajca nisu bili ideološki, već finansijski i povezani sa nezadovoljstvom poslom.
Ot je tokom suđenja odbacio sve optužbe, tvrdeći da nije radio za Rusiju, već da je bio deo tajne operacije sprovedene u saradnji sa jednom zapadnom obaveštajnom službom.
Slučaj je dodatno skrenuo pažnju na aktivnosti Jana Marsaleka, koji se dovodi u vezu sa mrežom bugarskih državljana osuđenih u Londonu zbog špijunaže za Rusiju.
Nakon Otovog hapšenja 2024. godine, tadašnji austrijski kancelar Karl Nehamer ocenio je da se radi o ozbiljnoj pretnji po demokratiju i državnu bezbednost Austrije.
Izvor: N1 / BBC
