BEOGRAD – U Srbiji je, posle 25 godina, u toku najveća epidemija morbila, sa prvim smrtnim ishodima posle 20 godina, a tokom epidemije, koja je počela u oktobru prošle godine, zabeležno je 4.858 obolelih i 15 smrtnih ishoda.
Kako je saopštio Institut za javno zdravlje “Batut”, prošle godine je u Evropskom regionu Svetske zdrastvene organizacije u epidemiji morbila prijavljeno 21.315 obolelih, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu.
Epidemije sa 100 i više slučajeva su registrovane u 15 od 53 zemlje, a najveći broj obolelih u 2017. godini je registrovan u Rumuniji (5.562), Italiji (5.006), Ukrajini (4.769), Grčkoj (967), Nemačkoj (927), Srbiji (702).
Epidemije su prouzrokovane padom obuhvata MMR vakcinom u dečijem uzrastu u specijalnim populacionim grupama (koje odbijaju imunizaciju iz verskih i filozofskih ubeđenja, Romi, migranti itd.), prekidom u snabdevanju vakcinama i nepravovremenim prijavljivanjem obolelih.
Obeležavanje Nedelje imunizacije koja traje do 29. aprila ima za cilj da pažnju opšte javnosti i zdravstvenih radnika usmeri na značaj imunizacije kao najefektivnije i najefikasnije mere primarne prevencije.
Imunizacija se sprovodi u cilju sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti i najbrži je i najjeftiniji način kontrole, kojim se odstranjuju i na kraju iskorenjuju mnoge zarazne bolesti.
Novim trogodišnjim programom obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti iz decembra 2017. godine, tokom ove godine predviđeno je uvođenje obavezne imunizacije dece protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije, pasivne imunizacije prevremeno rođene dece protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijelnim virusom, obavezne imunizacije zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv malih boginja, zaušaka i rubele.
Prema novom Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima od aprila 2018. godine u Program obavezne imunizacije uvedena je vakcinacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumnije za decu rođenu od 1. januara 2018. godine.
Vakcina je visoko efikasna u redukciji invazivnih formi oboljenja kao što su meningitis – zapaljenje moždanica, pneumonija – zapaljenje pluća, bakterijemija, kao i kod najučestalijih formi zapaljenja srednjeg uha dece uzrasta do dve godine.
Ova oboljenja predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti dece uzrasta do pet godina u grupi vakcinama preventabilnih bolesti na globalnom nivou.
Prema Kalendaru obavezne imunizacije u Srbiji vakcinacija se sprovodi protiv tuberkuloze, difterije, velikog kašlja, tetanusa, dečije paralize, hepatitisa B, morbila, zaušaka, rubele, oboljenja izazvanih virusom influence tip B i oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije.
Cilj sistematske obavezne imunizacije je dostići i održati 95 odsto i viši obuhvat na nivou celokupne populacije dece koju prema definisanom uzrastu i kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika), radi sprečavanja obolevanja, mogućih komplikacija, trajnih oštećenja i smrtnih ishoda.
Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba, a iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, u oblastima sa niskim obuhvatom registruju se epidemije u opštoj populaciji.
Kako bi se do kraja 2020. godine dostigao cilj odstranjivanja malih boginja u Evropskom regionu SZO neophodno je nastaviti aktivnosti na dostizanju i održavanju obuhvata vakcinisanih preko 95 odsto i sprovođenju dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica.
