BEOGRAD- Izglasavanjem izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika pripadnicima nacionalnih manjina omogućeno je da se u parlamentu obraćaju na svom jeziku, kazala je danas direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.
Dodala je da je ukinuto i ograničenje onim poslanicima čija je nacionalna manjina zastupljena dva odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika.
Paunović je za RTS objasnila da sada to ograničenje ne postoji i da svi poslanici nacionalnih manjina mogu da se obrate na svom maternjem jeziku.
“Sada taj procenat ne postoji. Postoji mogućnost da se narodni poslanici obrate na svom maternjem jeziku i ne samo da se obrate, već i da podneske prilažu na svom maternjem jeziku”, kazala je i dodala da su izmenama Zakona o nacionalnim savetima jasnije definisana ovlašćenja tih saveta.
Prema njenim rečima, izmenama Zakona o Savetima nacionalnih manjina dolazi do transparentnijeg trošenja novca.
“Izmene Zakona donose tri ključna nivoa promena. Prvi se tiče nadležnosti i statusa Nacionalnog saveta, regulišu se pitanja oko zasnivanja radnog odnosa, položaj izabranih lica i funkcionera u Nacionalnoim savetu, uvodi se programski budžet, obavezni revizorski izveštaji, strože kontrole novca kao i transparentnije trošenje”, navela je Paunović.
Upitana za žalbe meštana bugarske nacionalnosti u Srbiji, koje su uputili prilikom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bugarskog predsednika Rumena Radeva, na probleme sa ispisivanjem njihovih prezimena u ličnim dokumentima, Paunović je kazala da se radi o problemu koji nameće praksa.
Dodala je da će se sve učiniti da se dođe do rešenja.
“Radi se o ostvarvanju prava na upis ličnog imena na bugarskom jeziku. Problem u praksi se povremeno dešava jer postoji razlika između srpskog i bugarskog jezika kada su u pitanju prezimena”, kazala je Paunović.
Objasnila je da u bugarskom jeziku postoji ženski i muški oblik prezimena, te da prilikom zaključenja braka u Bugarskoj supruga nekoga ko se na primer preziva Ivanov će nositi prezime Ivanova, što u Srbiji nije moguće.
“U Srbiji su jednaka prezimena za oba bračna druga. To je problem koji praksa nameće”, kazala je Paunović i dodala da je dosta urađeno na unapređenju položaja bugarskih nacionalnih manjina, te da smatra da je to zaista mali problem u odnosu na ono šta je u Srbiji urađeno na unapređenju bugarske nacionalne manjine.
Prema njenim rečima, 18.500 građana bugarske nacionalne manjine koji žive u Srbiji imaju svoj Nacionalni savet, koji se finansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, dok 1.100 mališana svakodnevno izučava bugarski jezik sa elementima nacionalne kulture.
Dodaje da je za 170 dece u osnovnim školama obezbeđena kompletna nastava na bugarskom jeziku, kao i da za 180 učenika srednje škole postoji kompletna nastava.
“Upis prezimena zaista predstavlja veoma mali problem za koji postoji mogućnost da u narednom periodu bude rešen”, kazala je Paunović i dodala da je veoma važno što su dva predsednika, pored političkih i ekonomskih pitanja, razgovarali o položaju bugarske nacionalne manjine u Srbiji.
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava je osudila pretnje koje su u pismu upućene narodnom poslaniku – pripadniku bunjevačke nacionalne manjine, Vladi Babiću iz Sombora, zato što je replicirao Tomislavu Žigmanovu (DSHV), zalažući se za očuvanje identiteta bunjevačke nacionalne manjine.
“Najstrožije osuđujem takav vid obraćanja poslaniku. Verujem da će se naći autori tog gnusnog pisma. Politička borba postaje sve beskrupoloznija i treba da se pobune svi građani, jer to nije društvo u kom želimo da živimo”, istakla je Paunović.
