Pronađen hleb star 14.000 godina

To je najstariji do danas pronađeni neposredan dokaz o hlebu koji prethodi počecima poljoprivrede, i to za gotovo 4.000 godina. Nalazi ukazuju na to da je proizvodnja hleba zasnovana na divljim žitaricama možda podstakla lovce-sakupljače na uzgoj žitarica, koji je doprineo nastanku poljoprivredne revolucije u razdoblju neolita, izveštava portal “Science Alert”.

Grupa naučnika sa Univerziteta u Kopenhagenu, Univerziteta u Londonu i Univerziteta Kembridž analizirala je ostatke hrane s 14.400 godina starog nalazišta lovaca-sakupljača iz vremena natufijske kulture, nalazišta poznatog pod nazivom Shubayqa 1, smeštenog u Crnoj pustinji u severoistočnom Jordanu. Rezultati koji su objavljeni pre nekoliko dana u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences” predstavljaju najstariji empirijski dokaz proizvodnje hleba.

Arheobotaničarka sa Univerziteta u Kopenhagenu Amaia Aranz Otaegi rekla je da je prisutnost stotina ostataka ugljenisane hrane na ognjištima nalazišta neverovatan pronalazak, koji nam je između ostalog dao uvid u 14.000 godina staru praksu proizvodnje hrane. Dvadeset i četiri ostataka analiziranih u istraživanju pokazali su da su se divlji preci domestifikovanih žitarica poput ječma, prapšenice i zobi mleli, prosejavali i mesili pre nego što bi se ispekli. Ti ostaci vrlo su slični beskvasnom hlebu pronađenom na nekoliko neolitskih i rimskih nalazišta u Evropi i Turskoj. Sada znamo da su se namirnice slične hlebu pekle mnogo pre razvoja poljoprivrede. Sada je potrebno utvrditi da li je proizvodnja i konzumacija hleba uticala na pojavu uzgoja bilja i sveukupnog pripitomljavanja.

Arheolog sa Univerziteta u Kopenhagenu Tobajas Rihter, koji je predvodio iskopavanja na nalazištu Shubayqa 1 u Jordanu, objasnio je da je beskvasni hleb pronađen na nalazištu dosad najstariji zabeleženi dokaz proizvodnje hleba, koji pokazuje da je priprema hleba postojala puno prije pripitomljavanja biljaka.

Ugljenisani ostaci hrane analizirani su u laboratoriji Univerziteta u Londonu. Analizu je sprovela doktorandica Lara Gonzalez Karatero s tamošnjeg Instituta za arheologiju, inače stručnjakinja za praistorijski hleb. Ona je utvrdila da identifikacija hleba i ostalih proizvoda od žitarica u arheologiji nije precizna. Takođe je priznala da je njen tim uspostavio novi skup kriterijuma za identifikaciju beskvasnog hleba, tijesta i kaše kao arheološki zabeleženih proizvoda. Na kraju je izjavila da je njen tim pomoću skenirajućeg elektronskog mikroskopa uspeo da identifikuje mikrostrukture i čestice svakog ugljenisanog ostatka hrane.

Stipendija koja je nedavno dodeljena naučnicima sa Univerziteta u Kopenhagenu garantuje da će se istraživanje proizvodnje hrane u neolitu sigurno nastaviti. Tobajas Rihter je rekao da je Dansko veće za nezavisno istraživanje nedavno potvrdilo dalje finansiranje njihovog rada, koje će im omogućiti dublji uvid u način na koji su ondašnji ljudi konzumirali različite vrste životinja i biljaka, prenosi “Science Alert”.