Sandžak – Donja Pešter – Ramoševo: Iz mahale Fazlića oglasi se domaćin. Bočno, s pažljivo uređenom avlijom, korača oštroumni Hamdo.
Ramazan-mjesec milosti i oprosta
I Mesec koji je cele noći dežurao nad planinom prikrao se Ramoševu, kao da bi malo da predahne.
Nova kuća porodice Fazlić
Onda se iz pravca Novog Pazara pojaviše dva sveta. Zora promoli lice sa Pešterske visoravni. Opet još jedn sokak, pa još jedn. I tako, čitavo selo, listom, sjuri na pašnjake i katune – stanove.
Pešter u džepu i srcu
Katuni su privremena, stočarska naselja na planinama, na većim nadmorskim visinama, gde stočari žive radi ispaše stoke tkom leta.
Kuha se begova čorba, pomešao se miris sveže kleke i birijana. Da nije dima iz izduženih odžaka, reklo bi se da unutra nema nikog. Nudi nas adžo da uđemo u kuću, popijemo kahvu i da vidimo kako žive. Priča teče. Ništa u selu Pešteraca ne može da prođe nezapaženo, pa ni naš dolazak.
Nek’ mirišu avlije
Gotovo uvek zaboravimo da iza britkog lica, negde u dubini duše, sa životnim čemerom buja ljudskost, toplina, gostoprimstvo.
Pešter zbori
Pitam gospodina koliko je decenija izveo na put. On broji, razmišlja i jednostavno kaže – mnogo. Imam 85 godina i dobrog sam zdravlja.
Rano je ostao bez oca, detinjstvo proveo u siromaštvu, zbog porodice je nadničio po ceo dan, ponekad za samo par kilograma kukuruza.
– Tako je bilo u moje vreme. Branio sam goli život i hranio porodicu zajedno sa majkom. Mnogo smo radili za male pare.
Dobro smo se namučili – kazuje neverovatni Hamdo Fazlić.
Priča o Sandžakliji, o njegovom životu po pešterskim vrletima, najlepše mi je pala… Neobični Fazlić bio je i ostao posve zanimljiv, divan čovek.
Hamdo je izdržljiv babo, razgovorljiv, otmen, pravi pšetrski gorštak.
– Stočarstvo je meni, pre svega, da prekratim slobodno vreme i činim život lepšim i veselijim.
Moj sin je dobar radnik i čovek.
Moj sin, moj život i moj naslednik
Uvek je gazda u svojoj avliji. Mi smo porodica koja se uspešno bavi stočarstvom i ovčarstvom. Jednako smo uključeni u posao, a onda će sve ostalo da bude na svom – uzvratio je Sandžaklija.
Dedova štala kao umetnički atelje
Ipak, … Reč je o onim retkim pojedincima koje u životu sretnete za trenutak, koji vas zasene – da li sjajem svoje dobrote, licem punim veselosti, osmehom, iskrenim pogledom, uzdahom, muhabetom, radoznalošću ili ko zna čime drugim.
Očaravajuća visoravan
To su oni koji vas zbune, ohrabre, oduševljavaju, pruže nam ruke, tako nam se bar učini, koji bi da nam nešto kažu, ali ne uspevaju da nađu svoju pustolovinu. O takvima je reč.
Kao da čitav svet staje u par briljantnih očiju…
“Koliko to može biti važno”. – Toliko su stada zgodna da nećeš verovati svojim očima. Sve što nam se desilo, desilo se zbog sloge. Želite da govorim o najtežim danima.
Uvek mi je teško, često nemam jasan odgovor. Lično poznajem Peštersku visoravan, volim stočarstvo i ugađam unucima.
Kako ste uspeli da sve ovo izgradite?
Nemojte to da me pitate – a zatim je dodao: – Bilo je nemoguće – zaključio je Hamdo. U mom svetu toga ima u ogromnim količinama.
Mogao bih danima da ti pričam o Ramoševu, o njegovim prelepim nedođijama – dodao je on.
Hamdo Fazlić – selo Ramoševo
Preko dana bilo je vruće, ali čim je sunce zašlo, postojalo je sveže. Sve se odjednom promenilo. Ovaj razgovor deluje veoma smirujuće na mene.
Podseća me na Bijele Vode, sve je bajkovito.
Tišina kao melem za dušu
Vreme je da shvatimo Peštersku visoravan. Ovde je dan upečatljiv i oštar. Planina od ništa napravi nešto. Na horizontu je jedno vreme. Kad je i malo bilo dosta.
Činio je da ne zaboravi da je beseda još uvek sultanija. Naslonila je glavu na njegovu ruku. Ramoševo je živelo za taj trenutak.
RTVNP
