Piše: Eldin Ćorović
Balkanski region, danas nosi duboke rane koje su ostale kao posledica ratova i nesigurnosti. Iako su ratni sukobi prošlost, naoružanje koje je nastalo kao posledica tih nemilih događaja, ostaje latentna pretnja za našu budućnost. Veliki broj naoružanih ljudi u bivšim jugoslovenskim republikama i dalje je realnost koja nas mora zabrinuti.
Tokom i nakon rata 90-ih, oružje je postalo dostupno na svakom koraku, a masovno naoružavanje građana imalo je katastrofalne posledice. Ne samo da je doveo do strašnih ratnih zločina, već su i masovna ubistva koja su počinjena tim oružjem, ostavila neizbrisiv trag na živote hiljada nevinih ljudi.
Da, mi živimo u postratnoj eri, ali ožiljci su još uvek vidljivi, i to ne samo na fizičkoj, već i na psihološkoj i društvenoj ravni. Naoružani ljudi, bilo da se radi o ilegalnim oružjima koja se neprestano kriju u domovima, ili legalnim dozvolama koje nisu uvek odgovorno korišćene, stavljaju društvo na ivicu nesigurnosti.
Masovna ubistva, poput onih u Beogradu i na Cetinju, kao i u drugim delovima Balkana, podsećaju nas na opasnost koja vreba iz senke. Oružje, koje bi trebalo da bude u rukama sigurnosnih službi, često završava u pogrešnim rukama, a to dovodi do tragedija i patnji koje je teško izmeriti. Krvava prošlost ne može biti samo uspomena – ona ima ozbiljne posledice za svakog pojedinca i društvo u celini.
Upravo iz tih razloga, neophodno je doneti odgovorne mere za razoružavanje stanovništva. Iako su prava na oružje za pojedince regulisana zakonom, granice tih prava moraju biti postavljene u skladu sa bezbednosnim interesima društva. Razumem da mnogi veruju da je posedovanje oružja garancija zaštite, ali, kako se pokazalo, oružje u rukama nestručnih ili neodgovornih ljudi, često postaje pretnja po sve nas.
Država mora aktivno raditi na procesima razoružavanja. To nije samo pitanje sigurnosti, već i moralne odgovornosti prema budućnosti. Ako želimo sigurniju budućnost, ne smemo dozvoliti da prošlost i naoružanje koje je iz nje proizašlo, i dalje diktira našu svakodnevicu.
Razoružavanje stanovništva nije pitanje samo zakona, već i socijalne odgovornosti. Ne radi se o ukidanju prava, već o stvaranju uslova u kojima neće biti potrebe za oružjem, jer je sigurno da, dokle god oružje bude deo svakodnevnog života, rizik od novih tragedija ostaje. Razumem da proces razoružavanja neće biti lak, ali to je jedini pravi put ka stvaranju stabilnijeg društva.
Kao novinar i odgovorni građanin, pozivam sve relevantne institucije, ali i svakog pojedinca, da ozbiljno razmisli o bezbednosti koju pruža zajedništvo, a ne individualna sila. U protivnom, možemo se samo kretati u krug nasilja, nesigurnosti i tragičnih gubitaka. Budućnost Balkana mora biti bez oružja, jer samo tako možemo krenuti putem trajnog mira.
