Cena nafte mogla bi da premaši rekord iz 2008. godine od 147,50 dolara po barelu usled eskalacije rata između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji je već izazvao ozbiljan poremećaj u globalnom snabdevanju energentima.
Najnovija eskalacija dogodila se tokom vikenda kada je američki predsednik Donald Tramp naredio napad na ostrvo Harg (Kharg Island), ključni iranski centar za preradu nafte i jednu od najvažnijih ekonomskih tačaka te zemlje.
Ostrvo, udaljeno oko 20 milja od iranske obale, predstavlja vitalni izvozni čvor kroz koji prolazi oko 90 odsto iranske sirove nafte.
Američki napad bio je usmeren na vojne ciljeve, dok su naftna postrojenja zasad ostala neoštećena. Ipak, Tramp je upozorio da bi i energetska infrastruktura mogla postati meta ukoliko Iran ne pristane da ponovo otvori Hormuški moreuz, ključni pomorski prolaz za globalnu trgovinu energentima. „Možda ćemo ga pogoditi još nekoliko puta, čisto zabave radi“, izjavio je Tramp za NBC News.
Blokada Hormuškog moreuza već je izazvala ozbiljne poremećaje u snabdevanju, jer kroz ovaj prolaz prolazi oko petina svetske nafte. Iranski napadi na tankere u regionu uklonili su sa tržišta procenjenih 15 miliona barela nafte dnevno.
Dodatni udar na tržište predstavlja zatvaranje velikih naftnih polja u regionu. Među njima je i Safaniya, najveće morsko naftno polje na svetu koje se nalazi u Persijskom zalivu i decenijama proizvodi milione barela teške arapske nafte. Polje je ove nedelje obustavilo proizvodnju.
Proizvođači pokušavaju da preusmere izvoz preko naftovoda i skladišta, ali kako se kapaciteti brzo pune, mnoge zemlje su prinuđene da zatvaraju bušotine. Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da bi privremena zatvaranja i oštećenja infrastrukture mogla smanjiti globalnu proizvodnju za oko 10 miliona barela dnevno.
Nestabilnost se već odražava na cene. Brent nafta, međunarodni referentni standard, kratko je dostigla 119 dolara po barelu pre nego što su svetski lideri najavili oslobađanje 400 miliona barela iz strateških rezervi kako bi ublažili pritisak na tržište. Ipak, cena se ponovo stabilizovala iznad 100 dolara po barelu nakon zatvaranja naftnih polja u Saudijskoj Arabiji, Iraku i Kuvajtu.
Energetska kriza dodatno je pogoršana poremećajima na tržištu prirodnog gasa. Katar, koji obezbeđuje oko 20 odsto svetskog pomorskog transporta gasa, bio je primoran da obustavi proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG) nakon iranskih napada na njegova postrojenja. Posledično je cena gasa u Evropi skočila za oko 80 odsto i premašila 56 evra po megavat-satu.
Katarski ministar energetike Saad al-Kaabi izjavio je za Financial Times da bi moglo proći „od nekoliko nedelja do nekoliko meseci“ pre nego što se isporuke vrate u normalu, čak i ako bi sukob odmah bio okončan. On je upozorio da bi trenutna energetska kriza mogla imati ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju.
Indeksonline.rs
