Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi u Taškentu u zvaničnoj poseti Republici Uzbekistan.
Vučić se odatle obratio javnosti i govorio o aktuelnim dešavanjima u svetu, ali i poseti Uzbekistanu.
– Naporan dan ali produktivan. Ovo je zemlja u izuzetnom napretku. Sve godine imaju po milion beba. Predsednik nas je dočekao na čudesan način. Nema gde nema naših bilborda. Dužni smo da vodimo računa o takvim prijateljima i pokažemo veći stepen prijateljstva.
– Razgovarali smo predsednik i ja sami, razgovarali o Ukrajini, situaciji u svetu. Oni imaju sličnu sudbinu kao mi. Bliži su Kini nego mi, ali osećaju istu vrstu problema i pritisaka. Razgovarali smo o svakoj vrsti saradnje. U narednih 7, 8 meseci otvaramo nove avio linije prema Gruziji, do Kazahstana, Bakua, Azerbejdžana i posle nam ostaje do Taškenta.
– Sa ponosom smo im ukazali na naše rezultate, ali da bi išli u korak sa Uzbekistanom, Kazahstanom itd, moraćemo više novca da ulažemo u budućnosti, ali moraćemo to uraditi. Kada je prva industrijska revolucija bila u toku kasnili smo dva veka, pa smo pokušali posle da nadoknadimo. Vidim ogromne mogućnosti za saradnju naših zemalja.
– Imaju rast od 7,6 odsto i to je neverovatno. Mi neretko ne razumemo šta se zbiva istočno od nas i ne razumemo kolika je važnost učiti kineski jezik i turski i ruski i mnoge druge, jer ovo su turkijanski narodi. Ovde ćete imati tržište od 50 miliona.
– Njihov predsednik je neverovatno vredan čovek, nisam upoznao tako marljivog čoveka. Poznaje svako selo, svaki most, svaku sekciju železnice, bori se na dnevnom nivou i ima velike snove u različitim oblastima, od sporta, kulture, do svakog drugog. Nezaposlenost kada je došao na vlast bila je 42 odsto, danas 5,5. Ukupan BDP je bio 30 milijardi, danas je 135 milijardi. Kod nas je bilo oko 30 milijardi, danas je 89 milijardi.
– Dižu nove hotele, ve se gradi, neverovatno kako ljudi rade. Nivo investicija je ogroman, preko 40 milijardi, ovde ima Ševrolet fabriku, Kinezi. To vam govori koliko su ljudi uspešni, naravno da učimo. Pitao sam ga da mi kaže šta mi možem odalje da uradimo, on gleda da uključuje mladost, one koji imaju više energije.
– Imam jednu dobru vest, ne bih se ni setio, mi smo završili kompletnu garantu šemu od 40 miliona za stanove od 25 do 30 godina za ljude. 3.755 ugovora, imamo još 300 stotine ovih dana i još 500 koji će biti potpisani. Time smo zavbršili, prosečno je uzeto negde oko 80 hiljada evra je iznos kredita, najviše je u Beogradu , a Centralna Srbija je 59 posto. Beograd je 15 posto, Novi Sad 7 posto, 3 posto su Niš, Subotica i još jedan grad. I ostalo su druga mesta, ali dobra vest je da smo večeras se dogovorili, da odmah produžimo za 200 miliona evra. Tako da molim ljude da se jave, da kupe svoje kuće i imanja na selu, u gradu, gde god žele i to da kupe pod najpovoljnijim mogućim uslovima.
Govoreći o Nis-u:
– Zamislite da ja tražim od američke vlade to i to. E baš vam hvala američki pratneri, moje je da kažem da sam razumeo poruku, nisam vas ombanjivao ni pre mesec dana kada sam najavio sankcije i kada sam rekao da će biti Amerikanci nepopustljivi. Rekao sam da ne mogu da garantujem da ću da nacionalizujem rusku imovinu. Mrzim taj preriod od 45 do 49. Srbija mora da živi, Srbija mora da diše. Ja imam obavezu prema građanima Srbije kao predsednik Republike, kao neko ko ima ubedljivo najviše legitimitet u zemlji i danas. Čak i u istraživanju, ne samo na izborima, ubedljivo najveći legitimitet. Imam obavezu da zaštitim Srbiju, da zaštitim građane, da im obezbedim da imaju dovoljno nafte, naftnih derivata. Mi već imamo raznih problema, ali te probleme rešavamo i neću da zamaram time bilo koga. Na dnevnom nivou imamo štabove, gledamo kako da rešavamo, možda ćemo za koji dan uspeti da produžimo rad rafinerije, da to bude do 17., 18., možda i 20. novembra.
– Možda ćemo za koji dan uspeti da produžimo rad rafineriuje, možda do 20 novembra, ali to nam problem neće rešiti. Mi moramo zimu da dočekamo spremni, tu nam je i mazut. Mazut koristite u toplana, da povećate kalorijsku vrednost uglja, da imamo za svaki slučaj. Milion stvari radimo na dnevnom nivou, puca mi glava od brojeva. I sve to ne našom krivicom. Pitanje je u svemu tome električne energije, ako je tačno da će zima biti najhladnija. Bezbroj problema, imamo najgoru hidrološku situaciju u poslednjih 36 godina, neverovatno. A kada dogovorim uvoz nafte sa Orbanom, oni izađu sa izjavom da li je neko uništio, bacio neku bombu, bog zna. Ili samo od sebe, što mi je čudno, više ni od MOL-a ne možemo da očekujemo. Večeras ću da zovem Orbana i Sijatra da vidim, ali rešićemo to – naglasio je i dodao:
– Molim naše američke partnere da nam ne uvode sekundarne sankcije za naše finansijske institucije, da nas puste do sredine decembra, pa neka nam najave bar 7 dana ranije, pa da obezbedimo siguran život i budućnost našim bankama, a i drugima koje rade u našem sistemu.
O skupu 1. novembra, predsednik ističe:
– Prihvatam krivicu za sve na planeti, svima sam ja kriv. Krivac sam svakome u Zagrebui, Sarajevu, Prištini, a vidim i sve čeđće u Vašingtonu, Moskvi, Brisleu. Vidim da sam i u Banjaluci postao kriv, ne znam zbog čega, ali meni Banjaluka nikad neće biti kriva. Toliko je to glupa tvrdnja gospodina Rifata Fejzića, ne znam šta bih vam rekao.
– Čestitam Lazoviću što je preuzeo blokade, Manojlović itd. Ljudi su to od početka trebali da znaju, da je reč o partijskom režimu delovanja. Šta god oni radili, država je uvek bila mirna, trpeljiva, strpljiva. Oni ne idu zato što im je stalo da izraze pijetet, ima dobrih ljudi koji hoće. Mi ćemo da organizujemo pravi pijetet i žal. To je strašno važno.
– Kada vam se čini da je nešto spontano, znajte da nije. Znam šta su mnogi ljudi radili, ali ranije. To što ću da čujem psovke, koga briga. A jesu prijavili da su dobili milion evra? Što se nekada ne pohvalite time? Ali prihvatam, oni nisu, a ja jesam.
– Pada studentska lista, padaju blokaderi, istraživanja pokazuju. Šta spremaju? Koga briga. Nema ništa od toga. Sistem je konsolidovan, borba će trajati još godinu dana, ali pobednik je vidljiv. Nema povratka na drugo, nemoguće je. Trendovi su takvi.
O konstantnim napadima na njega i Srbiju u hrvatskim medijima
– Zamislite da svakog dana u našim novinama imate takve tekstove u Srbiji imate kao oni u Hrvatskoj. Ja ne znam ko su te čike u belom koje mogu da im pomognu. Svakog dana mi dpđe da pozovem svog oca i kažem mu „Jesi li bar malo ponosan na svog sina? Vidiš li koliko im smetam?“ Neko mora da im kaže, ja sve njihove kompleske i frustracije razumem i radujem se. Što više tekstova o meni napišu, to je moj ponos veći. Ostaće trag koliko sam doprineo srpskom narodu. Onaj koga najviše progone, čije kuće spaljuju, to su uvek najbolji, najugledniji i najčasniji Srbi. Pogledajte Hrvate, oni to nepogrešivo umeju da razumeju.
Indeksonline.rs/Kurir.rs
