BEOGRAD – Pompezni projekat turske nuklearne elektrana s ruskom tehnologijom verovatno neće biti završen na vreme, ali ako bude problema, Moskva ima daleko jače karte u rukama, prenosi Dojče vele (DW) ocene stručnjaka.
Predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin, u utorak su posredstvom tele-konferencije prisustvovali polaganju kamen-temeljca elektrane Akuju, u provinciji Mersin, na obali Sredozemnog mora, koja bi trebalo da košta 20 milijardi dolara i podmiruje oko deset odsto turskih potreba za strujom.
DW prenosi mišljenje nekih stručnjaka da Turskoj, koja je na energetskom polju sve više zavisna od Rusije, neće biti lako da dobije očekivanu upotrebljivu snagu od tog projekta jer, ni transfer tehnologija iz Rusije, niti datum završetka elektrane nisu “zacementirani”.
Sporazum dve zemlje o elektrani Akuju je potpisan još 2010. godine. Prvi reaktor bi trebalo da proradi 2023. godine, a ostala tri jedan za drugim, iz godine u godinu, tako da bi elektrana s četiri jedinice od po 1.200 megavata radila punom parom od 2026. godine.
Jedna od najglasnijih kritika, piše DW, jeste da energetika Turske sve više zavisi od Rusije koja je jedan od najvećih isporučilaca gasa i treći po važnosti isporučilac nafte.
Ankara bi trebalo da diverzifikuje izvore energije, kaže za DW Tugče Varol, naučna savetnica instituta “21. Century Turkey”.
“Politika turske vlade u energetici, posebno od 2010. godine, oblikuje se tako da profitiraju izabrana preduzeća, umesto da se obezbedi dugoročna energetska sigurnost”, rekla je ona.
Ona je navela da bi “projekat poput centrale Akuju trebalo da bude realizovan u razvijenoj ili barem u demokratiji koja je u fazi razvoja, gde postoje mogućnosti za slobodu kritičkog preispitivanja”.
“Inače projekti nuklearnih elektrana, ukoliko mediji ne mogu ništa preispitati, a tenderi nisu transparentni, donose više štete nego koristi”, rekla je Varol.
S druge strane je nekoliko tačaka i dalje nejasno. Novinska agencija Rojters, prenosi DW, izvestila je da je teško da će elektrana početi da po planu radi već 2023. godine, na 100. godišnjicu osnivanja Turske Republike. Razlog je što ruski koncern Rosatom ima teškoća da nadje lokalne partnere, ali Rusi te tvrdnje odbacuju.
“Odnos Rusije i Turske će odrediti i budućnost tog projekta”, smatra nemačka DW i ocenjuje da je “jedna od najspornijih tačaka transfer tehnologije iz Rusije”.
Nijedna zemlja ne bi trebalo da gradi nuklearnu elektranu, ako ne dobije tehnologiju, rekao je profesor Šarman Genčaj koji je godinama radio pri Institutu za atomsku energiju na Tehničkom univerzitetu u Istanbulu.
On tvrdi da sporazum Turske i Rusije ne jamči prenos tehnologije i “tako budućnost projekta leži u rukama naših ruskih prijatelja koji poseduju znanje.
“Mi se nadamo da neće doći do problema, jer kad tokom jednog projekta izgradnje nuklearne elektrane dođe do zastoja, deblji kraj uvek izvuče zemlja koja je naručila projekat”, rekao je Genčaj.
I Tugče Varol smatra da Rusi “imaju bolje karte”. Za Rusiju je, rekla je ona, uvek važno da investicije na energetskom polju zadrži pod svojom kontrolom.
Uz to, ako Turska ne ispuni svoja obećanja Rusiji u vezi s energetskim projektima, “Rusija bi Tursku kaznila. Ili, ako bi se Turska odlučila da ne kupi ruski protivraketni sistem S-400, projekat Akuju bi mogao da se odugovlači”, rekla je ona.
Po mišljenju profesora Genčaja, neophodno je da se takav projekat zasniva na dugoročnoj energetskoj politici, ali se ne može “reći da je to slučaj s turskim energetskim projektima”.
“No, isto je bilo i kad su druge vlade bile na vlasti. Odgovorna politika prema nuklearnoj energiji mora biti dugoročna, u obliku strateškog državnog dokumenta o kojem politički, pravno, naučno i tehnološki raspravljaju i prihvataju ga sve strane”, rekao je on.
(Beta)
