Seljačina nije srećno skovana reč, kaže muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo. S njim smo o tim podelama na urbano i ruralno razgovarali pred njegov nastup 22. avgusta u Mokrin Houseu, kojim će zatvoriti prvi “Rurban Day”, koji upravo spaja ta dva pojma.
Kao urbanoj beogradskoj faci, a rođenom Paraćincu, koliko te nervira ta podela na ruralno i urbano, elitu i seljake?
Marčelo: Ako elitu zamislimo kao skup istinski izuzetnih, najuspešnijih pojedinaca koji nisu usput oboleli od snobovluka, pa su kadri da svojim primerom nadahnu druge – to bi mi imalo smisla. Mislim da su naši stvarni neprijatelji palanački mentalitet i nekultura, a njih ćete naći i na selu i u gradu, pa to smesta problematizuje “granicu” ruralno-urbano. Zato “seljačina” nije srećno skovana reč, jer može da zazvuči kao aludiranje na čoveka sa sela i da tako počini nepravdu gomili krasnih ljudi. Treba nam nova, preciznija reč da opiše onoga ko je notorno neotesan, bahat, moderno primitivan, operisan od svakog ideološkog i kulturološkog morala, sav uronjen u kič, u plitko i na svaki zamisliv način bedno i glupo, oran da širi nekulturu zarad ličnog bogaćenja, i pride potpuno nepostiđen svim tim. Kandidujem reč “IDJ”, recimo. Tu su jedine stvarne granice, sve drugo je banalno tupljenje o geografiji i poreklu.
Organski narodnjaci su benigna pojava u odnosu na ove GMO kulturološke kentaure
Šta je uopšte u današnjoj Srbiji urbano? Od čega taj status urbano zavisi?
Marčelo: Sećam se da smo kao srednjoškolci u malom gradu voleli da istaknemo: mi spadamo u urbane. Tad je to valjda imalo smisla, ili nije, ali makar znam na šta se mislilo: na suprotno od dizelaša, fensera, narodnjaka. Danas, kako ti rekoh u prethodnom odgovoru, mislim da su ti izrazi promašeni. Kad uzmeš muziku za primer, ono što se poslednjih godina “prourbanisalo” u svojoj je srži upravo ono što je pre dvadeset godina bilo “seljoberski”. Kao klinac, mislio sam da su novokoponovani narodnjaci neka vrsta zla, suprotna obala od naše, negativ našeg sistema vrednosti i estetike. A sada moram da primetim da su organski narodnjaci benigna pojava u odnosu na ove GMO kulturološke kentaure, na mrtvo ime ljute što nisu uspeli u onome što su originalno namislili, pa se svete publici, svemiru i ranijem sebi tako što proizvode kič kakav “čistokrvnom” narodnjaku na pamet ne bi pao ni pod teškim drogama. Zato opet kažem, radije bih se danas bavio podelom na ljude usmerene ka kulturi i umetnosti na jednoj i proizvođače/konzumente kiča i besmisla na drugoj strani. “Srednja klasa” bili bi oni što se kriju iza slogana kao što su “ma ja to samo za pare” i “ja svoje odrađujem profesionalno”. Oni su vrlo daroviti da smisle objašnjenja zašto je njih, eto, nužda baš stisla, a nas ostale nije. Oni nisu imali izbora, a mi jesmo. Oni su morali, a nama je bilo lako. Gotovo nikad nije zaista tako, i to njihovo ogledalo najbollje zna.
Vidiš li ti razliku u publici u ruralnim i urbanim sredinama?
Marčelo: Vidim razliku među sredinama kojima je češće ponuđen kulturan program i onima gde nije. A to ne mora da ima veze s veličinom mesta. Naprosto, kultura je osetljiva biljčica, traži mnogo nege i brižljivosti. Nekultura je korov, sama se širi i organizuje. Ako pustiš, nema nikakve sumnje šta će pobediti.
Kako premostiti tu granicu?
Marčelo: Upravo staranjem i upornošću. Pa i tad, borba nije ravnopravna. Ali makar liči na borbu. U suprotnom, pričamo o pokoravanju. O pokorovnjavanju.
Pored Marčelovog koncerta, “Rurban Day” organizuje promociju knjige Singi Lumba i Drvo čarobnih olovaka autora Slavimira Stojanovića i izvođenje predstave “Jami distrikt” autorke Minje Bogavac i reditelja Kokana Mladenovića. Karte za kompletan program su 500 dinara, a možete ih kupiti u Mokrin Houseu ili online.
noizz.rs/ Foto: Marko Milovanović
