BEOGRAD – Panel “Da li je moguća zajednička književnost” u kojem su razgovarali Igor Štiks, Vladimir Arsenijević, Miljenko Jergović i Lana Bastašić održan je danas u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a u okviru programa Književnog festivala Krokodil.
Nakon projekta “Jezici i nacionalizmi”, koji se bavio kompleksnim pitanjem realnosti postojanja četiri politička jezika u regionu, kao i njegovog velikog finala – Deklaracije o zajedničkom jeziku – Udruženje Krokodil je započelo novi projekat pod nazivom “Zajednička čitaonica”.
Kako je pisac Vladimir Arsenijević na početku panella rekao projekat “Zajednička čtaonica” bavi se temom jezika, ali ne iz lingvističkog, već iz književnog i esejističkog ugla.
“Razgovori o jeziku su potpuno drugačiji kada se u zavisnosti od geografije gde se vode različiti argumenti potežu u Sarajevu, Podgorici, Beogradu, Zagrebu…Problem sa razgovarima o jeziku je uvek svede na udarac u veliki zid koji pred sve nas postavlja real-politika koja uspostavlja četiri različite realnosti u regionu. Zato smo posle ”Deklaracije o zejdničkom jeziku” nastavili sa ”Zajedničkom čitaonicom” kazao je Arsenijević i dodao da se Jugoslovenska književnost zapravo nikada nije dogodila jer je uvek bila isprepletana nacionalnim književnostima.
Igor Štiks je napomenuo da je ideja “Zejedničke čitaonice” da vidimo šta nam književnost proizvedena na zejdničkom jeziku zapravo govori.
“Mi nemamo ideju da stvorimo instituciju zajedničke književnosti već da analiziramo da li ona postoji i i da li ona ikome treba. Kiš je rekao: ”Čekajte malo i pogledajte kako mi izgledamo nekome sa strane” i da smo za sve njih ”Jugoslovaci i ostali Mađari”. Kada nas u inostranstvu pitaju odakle dolazimo i šta se tu zapravo dogodilo, jasno je da je jezik veoma zbunjujuća tema”, kazao je Štiks.
On je dodao da nikada nismo imali ime koje bi bilo opšte prihvaćeno za naš jezik.
“Srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski ili srpski ili hrvatski…Nijedan od tih termina nije označavao naš zajednički jezik. Stranputicu je uvek i predstavljalo pitanje: Koji pisac sme da bude uvrešten u tu zajedničku književnost. zatim nedoumice: Koliko idemo daleko u prošlost?, Da li u uvrstiti pisce koji su rekli da su stvorili nešto više od nacionalne književnosti u odnosu na slovensačku i makedonsku realnost…Teao Obreht piše o temama koje su za nas relebvantne i naravno da pripada našoj zejdničkoj književnosti”, kazao je Štiks.
Po njemu problem je u tome što pola hrvatske njiževnsoti ne bi postojalo kada bi iz nje izbacili sve koji nisu Hrvati
“Uvek se svi bave time šta su govorili Andrić, Krleža. Selimović jer dežurnim čuvarima nacionalnog jezika nije lako da se od njih odreknu…”, kazao je Štiks.
Lana Baštašić je napomenula da su joj u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu govorili da nije sasvim njihova.
“U Sarajevu sam pričala zagrebačkim akcentom u Beogradu bosanskim…Gde god da sam stigla bila sam tuđin. Priča o zajedničkoj književnosti je besmislena jer je zapravo veliko bogatstvo kada možeš da upotrebiš reč leš i reč truplo ili žlica i kašika. To je bogatstvo za za svakog pisca jer sve te reči nose emotivni doživlja svakog od nas i nema razloga da ih se odričemo”, kazala je Bastašić.
“Što je genetika raznovrsnija u svakom ljudskom telu ono je zdravije…Kada sve ostane unutar familije onda ne valja…slično je i sa jezikom. Kada se doživi kao nacionalno dobro, onda se toliko čisti da sa njim ne može puno da se uradi u književnsoti i svakodnevnom govoru”, smatra Bastašić.
Milenko Jergović je izrazio sumnju u smisao razgovora o zajedničkoj književnosti.
“Pre priče o zajedničkoj književnosti je razgovor o zajedničkoj kulturi. Ako pogledamo šta je sve kultura i ko smo sve mi i iz kakvih društava dolazimo, lako ćemo primetiti da zajednička kultura na prostoru nekadašnje Jugoslavije itekako postoji. Za hrvatske nacionaliste je najvažnija komponenta te zajedničke kulture srpski turbo-folk”, kazao je Jergović primetivši da ljudi koji slušaju Marka Perkovića Tompsona uživaju i u srpskom turbo-folku.
Ceca, Aca Lukas, Stoja…su čest izbor srpskih nacionalista, dodaje. “Kada prave svadbena veselja hrvatski fudbalski reprezentativci tabloidi stidljivi izveštavaju da je tu najprisutniji srpski tubo folk. To je kulturni identitet ljudi koje hrvatska slavi kao heroje nacije. Ako postoji zajednička omamljenost turbo-folkom, onda i postoji zajednička književnost za čitalačku manjinu u regionu. Ili čitaš ili ne čitaš”, kazao je Jergović.
Tanjug
