„Od TikToka trune mozak“ Zabrinjavajuće tvrdnje o najpopularnijoj društvenoj mreži

Najgori deo u celoj priči? Ti simptomi su često namerno izazvani. Najpoznatiji primer je uvođenje beskonačnog listanja u aplikacijama, koje je osmišljeno kako bi podstaklo našu kompulsivnu želju za beskrajnim konzumiranjem sadržaja, poznato i kao „doomscrolling“.

Čini se da je izraz „brainrot“ („truljenje mozga“) tačan opis onoga šta se zaista događa u našim glavama dok beskrajno listamo TikTok.

@_tomatona_ #brainrot ♬ الصوت الأصلي – DR.Mohamed Abdelaziz

Kako izveštava španski list El País, sve veći broj naučnih dokaza sugeriše da konzumacija sadržaja koji otupljuje um – od algoritamski usmerenog smeća na društvenim mrežama do senzacionalističkih vesti – doslovno može da smanji količinu sive mase u našem mozgu. Uz to, takav sadržaj izaziva i druge štetne posledice, poput skraćivanja raspona pažnje i lošijeg pamćenja.

„Menja način na koji percipiramo svet“

Najgori deo u celoj priči? Ti simptomi su često namerno izazvani. Najpoznatiji primer je uvođenje beskonačnog listanja u aplikacijama, koje je osmišljeno kako bi podstaklo našu kompulsivnu želju za beskrajnim konzumiranjem sadržaja, poznato i kao „doomscrolling“.

„Doomscrolling može značajno da oslabi pažnju i funkcionisanje mozga, preopterećujući našu koncentraciju i menjajući način na koji percipiramo i reagujemo na svet“, izjavio je Mihoel Mošel, glavni autor analize iz 2023. godine koja dokumentuje neuropsihološke učinke preterane upotrebe ekrana.

Može da dovede do fizičkog i mentalnog pogoršanja

Prema rečima Mošela, doomscrolling je posledica „prirodne sklonosti našeg mozga da traži nove stvari, naročito kada je reč o potencijalno štetnim ili alarmantnim informacijama, što je nekad pomagalo našem opstanku“. Neka istraživanja sugerišu da ova besciljna digitalna konzumacija izaziva disocijativno stanje, što objašnjava zašto često gubimo pojam o vremenu dok smo prikovani za svoje telefone.

@burma109o #eyeofrah #brainrot #lobotomy #fifthplanetfromthesun #jupitertm #burma109o #fyp #viral ♬ original sound – Jupiter™

Jedno istraživanje iz 2023. godine, koje je obuhvatilo oko 1100 ljudi, pokazalo je da kompulsivno konzumiranje digitalnog sadržaja može da dovede do fizičkog i mentalnog pogoršanja i visokih nivoa stresa. Američki ministar zdravstva čak je upozorio na to da deca mlađa od 13 godina ne bi trebalo da koriste društvene mreže.

„Aplikacije nas bombarduju nadražajima“

„Te stranice i aplikacije stalno nas bombarduju nadražajima koji se brzo smenjuju“, objašnjava Eduardo Fernandez Himenez, klinički psiholog iz bolnice La Paz u Madridu. To nas posledično prisiljava na neprestano menjanje fokusa.

Na duge staze ovo narušava našu sposobnost koncentracije na jedan zadatak kroz duži vremenski period. „Ta sposobnost je povezana s procesima akademskog učenja“, rekao je Himenez za El País.

Učinak uporediv s drogama

Fizički učinci na mozak možda su najviše zabrinjavajući – posebno za delove mozga koji su zaduženi za donošenje odluka, obradu nagrada i impulsivne reakcije. Mošelova analiza pokazala je da je preterano korišćenje interneta povezano sa smanjenjem volumena sive mase.

„Te promene odražavaju obrasce uočene kod zavisnosti od supstanci“, izjavio je Mošel, upoređujući ih s posledicama koje ostavljaju metamfetamini ili alkohol. Prema svemu navedenom, možda je vreme da odložimo mobilni telefon – naravno, ako šteta već nije prevelika.

Indeksonline/Kurir.rs/Index.hr