VAŠINGTON – Američki predsednik Donald Tramp razmatra opcije koje uključuju ciljane udare na iranske bezbednosne snage i njihove lidere, potvrdilo je više izvora za agenciju Rojters. Cilj ovih potencijalnih akcija je pružanje podrške demonstrantima i stvaranje uslova za promenu režima u Teheranu, nakon što je brutalno gušenje nacionalnog pokreta ranije ovog meseca rezultiralo hiljadama žrtava.
Opcije na stolu i vojno prisustvo
Prema navodima izvora upućenih u rasprave, Trampovi saradnici razmatraju udare na komandante i institucije koje Vašington smatra direktno odgovornim za nasilje nad civilima. Ideja je da se proaktivnim vojnim akcijama ulije samopouzdanje prodemokratskim snagama kako bi preuzele kontrolu nad vladinim i bezbednosnim zgradama.
Pored ciljanih udara, na stolu su i znatno obimnije operacije. One bi mogle obuhvatiti postrojenja za balističke projektile, koji predstavljaju pretnju američkim saveznicima na Bliskom istoku, kao i ključna mesta iranskog nuklearnog programa. Operativne mogućnosti Bele kuće proširene su ove nedelje dolaskom nosača aviona USS Abraham Lincoln i pratećih ratnih brodova u region.
Upozorenja saveznika i regionalnih aktera
Uprkos vojnim pripremama, saveznici SAD izražavaju ozbiljnu zabrinutost. Arapske diplomate i zapadni zvaničnici upozoravaju da bi vazdušni udari mogli postići kontraefekat i dodatno oslabiti ionako uzdrman opozicioni pokret.
– Ako želite da srušite režim, morate poslati kopnene snage, izjavio je visoki izraelski zvaničnik upoznat sa planiranjem, dodajući da čak i eliminacija vrhovnog vođe ne bi garantovala kraj sistema. Prema njegovim rečima, jedino kombinacija snažnog spoljnog pritiska i organizovane domaće opozicije može doneti trajnu promenu.
Aleks Vatanka, direktor Iranskog programa na Institutu za Bliski istok, ocenio je da bez značajnijih prebegavanja unutar samih oružanih snaga, iranski protesti ostaju „herojski, ali nadjačani“.
Podaci o žrtvama tokom nedavnih protesta su alarmantni, mada se brojke razlikuju. Američka grupa za ljudska prava HRANA navodi da je u nemirima stradalo 5.937 osoba, dok zvanični podaci Teherana govore o 3.117 mrtvih. Vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamenei, priznao je više hiljada smrtnih slučajeva, ali je za nerede optužio SAD, Izrael i „pobunjenike“.
U Teheranu je primetna transformacija u načinu upravljanja državom. Hamenei (86) se usled narušenog zdravlja i bezbednosnih rizika povukao iz svakodnevnih poslova, koje sada vode figure bliske Korpusu čuvara islamske revolucije (IRGC), poput Alija Laridžanija. Ipak, vrhovni vođa i dalje zadržava apsolutnu moć nad pitanjima rata i nuklearne strategije.
Iako je iranska vlast oslabljena nemirima i teškom ekonomskom krizom, obaveštajni izveštaji ukazuju na to da režim i dalje čvrsto drži poluge moći. Buduće delovanje Vašingtona ostaje neizvesno jer konačna odluka o vojnoj opciji još uvek nije doneta.
Indeksonline.rs
