PODGORICA – Nadležni u Crnoj Gori ne znaju kada će prva deonica autoputa Bar-Boljare od Podgorice do Kolašina biti otvorena za saobraćaj, ali se nadaju da bi to moglo da bude pre letnje sezone.Deonica od Smokovca do Mateševa (Podgorica-Kolašin) bi mogla biti puštena u probni rad, ali samo ako su osgurani uslovi za bezbedan saobraćaj, saopšteno je Pobjedi u Ministarstvu ekologije.
Predstavnici tog resora nisu odgovorili kada bi se to moglo desiti, ali su rekli da se “pozitivni signali u tom smislu ovih dana mogu registrovati iz više nezvaničnih izvora”.
“Prema onome što se da vizuelno oceniti, gradjevinski radovi su skoro završeni. Brinu, medjutim, konekcije na vodu i struju, gde se prepliću ingerencije izvodjača radova CRBC i domaćih firmi, za koje je nadležan upravljač projektom Monteput, koji istovremeno vrši i nadzor nad ovim radovima”, rečeno je u Ministarstvu ekologije.
Kako se dodaje, funkcionalne probe, kntrolno ispitivanje mašinske opreme i instalacija diktiraće mogućnost puštanja u saobraćaj.
Generalni direktor Direktorata za državne puteve u Ministarstvu kapitalnih investicija Miroslav Mašić kazao je sinoć za TV Vijesti da se još ne zna kada bi prioritetna deonica autoputa Bar-Boljare mogla biti otvorena za saobraćaj.
“Svi radimo na tome da se pusti u saobraćaj pre sezone, a pre toga moramo ispuniti uslove koji se tiču bezbednog obavljanja saobraćaja”, rekao je Mašić.
Autoputem se, medjutim, poslednjih meseci prolazilo, a nakon objave medija, uvedeno je patroliranje duž autoputa. Do sada niko nije sankcionisan.
U emisiji TV Vijesti, direktor Monteputa Milan Ljiljanić je sinoć rekao da je pored lažnih propusnica, bilo i slučajeva da su se plaćali radnici obezbedjenja za prolaske, posebno tokom skijaške sezone, kao i da je nezvanična cena bila pet evra.
Izgradnja prve deonice autoputa počela je 2015. i prvobitni rok za završetak radova je bio 11. maj 2019. godine. U maju 2019. rok je pomeren na 30. septembar 2020, a krajem aprila 2021. na novembar prošle godine.
Ukupna dužina prioritetne dionice autoputa je oko 41,5 km, sa zahtevnom infrastrukturom koja obuhvata 29 mostova, deset nadvožnjaka i 16 dvocevnih tunela.
Država je od kineske Eksim banke pozajmila 944 miliona dolara na 20 godina, sa kamatom od dva odsto i uz grejs period od šest godina za izgradnju ove deonice i lani je plaćena prva rata.
Vlada je početkom jula prošle godine napravila hedžing aranžman sa evropskim i američkim bankama čime je, kako tvrde, smanjena kamatna stopa i ostvarena ušteda od osam miliona evra godišnje.
indeksonline.rs/Beta
