Prijepolje – Opština na Limu, na samoj granici Srbije i Crne Gore odavno je poznata po svom gastronomskom bogatstvu, pa zbog ukusnih specijaliteta u Prijepolje svraćaju mnogi prolaznici, ne samo lokalno stanovništvo.
Jedna od onih radnji za koje zna čitav grad jeste Mahova pekara i njihove čuvene pitaljke koje se tradicionalno spremaju tokom Ramazanskog posta. Koliko su one ukusne i popularne najbolje svedoče dugački redovi koji se skoro svaki dan prave ispred njenih vrata.
– Posebna je gužva tokom Ramazanskog posta, ne možemo napraviti koliko se traži. Pitaljke su definitivno simbol naše radnje, vole ih i stari i mladi i to nam je posebno drago. Ono što u šali kažu za naše pitaljke jeste da su dobre i kad su vruće i kada su hladne, kaže za RINU vlasnik pekare Salko Bajramović.
Salko je pekarski zanat nasledio od svog deda Maha, a potom i od oca. Ova tradicija u njihovoj porodici se prenosi sa kolena na koleno godinama, a Salko je imao samo deset godina kada je počeo da pravi prve majstorije od testa. Prošlo je od tada više od tri decenije.
Mahove pitaljke posebne su po ukusu, ali i po mirisu. Upravo taj mirs mnogima je prvo sećanje kada pomisle na Prijepolje. Njihov sastav je jednostavan, ali ipak nešto leži i u malim tajnama velikih majstora.
– Brašno, voda, so, kvasac i istočnjački začin su sastojci koji pitaljkama daju poseban ukus, ali i miris po kom su poznate. Pečenje u turskoj peći za koju se koriste samo hrastova drva traje samo par minuta, ali na 400 do 500 stepeni. Za mesec dana, koliko traje ramazanski post, iz peći izađe i do 40.000 pitaljki. Ovo radimo tradicionalno, svakog Ramazana, sve je isto kao što se radilo pre 50 ili 100 godina. Važno je da sve bude u dobrom raspoloženju i ljubavi“, dodaje Salko.
Ova priča o pitaljkama tokom Ramazanskog posta ima i svoju humanu stranu. Naime, zahvaljujući donacijama veliki broj pitaljki deli se besplatno i to danima.
– Uglavnom su to donacije naših prijatelja koji žive u inostranstvu. Ima ih u Americi, Nemačkoj, Australiji. Ljubav i duh zajedništva koji se šire na ovaj način, zaista su neopisivi rečima, poručuje Salko.
